vinska-edukacija-t

Vinski rečnik

Ljubitelji vina uživaju u dugim razgovorima o vinu i njegovim ukusima. Ponekad ovi razgovori zvuče zastrašujuće, ali ukoliko upoznate deo ključnih izraza koji se koriste u svetu vina, moći ćete da se lako upustite u interesantne diskusije i da budete omiljeni sagovornik.

Korisni vinski izrazi

Apelacija (franc. appellation) – Zakonski definisana i zaštićena geografska oblast preko koje se identifikuje poreklo grožđa korišćeno za proizvodnju vina.

Barik (franc. barrique) – Hrastovo bure zapremine 225 litara.

Botritis – Bolest vinove loze prouzrokovana gljivicama koje napadaju bobice grožđa u vlažnim klimatskim uslovima.

Buke (franc. bouquet) – Kombinacija kompleksnih aroma koje se osećaju prilikom mirisanja vina u čaši.

Vinifikacija – Proces proizvodnje vina, počevši od izbora grožđa koje će se koristiti u proizvodnji, pa sve do pakovanja vina u flaše.

Vitikultura – Nauka koja obuhvata sve aspekte proizvodnje i proučavanje grožđa. Odnosi se na aktivnosti koje se dešavaju u vinogradu.

Enologija (brit. engl. oenology; amerik. engl. enology) – Nauka koja obuhvata sve aspekte proučavanja vina i njegove proizvodnje, ali ne uključuje odgajanje i berbu grožđa.

Enolog – Specijalista za proizvodnju vina, ekspert u oblasti enologije.

Enofil (franc. oenophile) – Ljubitelj i poznavalac vina.

Kuve (franc. cuvée) ili kupaža – Kombinacija dve ili više različitih sorti, ili iste sorte iz različitih godina berbe. Sinonim je reč kupaža (franc. coupage).

Somelier (franc. sommelier) – Obučen poznavalac vina, profesionalac koji najčešće radi u uglednim restoranima i daje preporuke gostima oko izbora vina, kreira vinsku kartu i radi nabavku i pravilno skladištenje vina u restoranu.

Tanin – astojak u vinu koji dolazi iz pokožice, semenke i peteljke grožđa. Daje osnovni gorak ukus vinu. Nije poželjan u velikim količinama.

Teroar (franc. terroir) – Kombinacija uticaja prirodnih elemenata: zemljište, klima i topografija unikatnih karakterstika određenog mesta, od kojih zavisi ukus i kvalitet vina proizvedenog od grožđa koje se odgaja na tom specifičnom lokalitetu.

Osnovni izrazi kojima se opisuju arome, ukusi i karakter vina

Bogato –Sa bogatim, zaokruženim ukusom.

Gorko – Grubo vino koje skuplja usta, obično je rezultat prisustva tanina u velikim količinama, pre sve rezultat prerađenog nedozrelog grožđa

Ljuto/štipe – Koristi se prilikom opisivanja vina koja imaju veliku količinu alkohola koji vam daje osećaj vatre ili štipanja u ustima

Zeleno – izraz ima dvojnu upotrebu:

  • Odnosi se na vino napravljeno od nedozrelog grožđa koje ima “zelene” tanine;
  • Odnosi se na vino sa vegetacijskim ukusom, tj. aromama trave, lišća… Smatra se da je mana ukoliko se oseća u velikoj meri

Zrelo – Pridev koji se koristi kada su karakteristike sorte optimalno prisutne u dobro balansiranom vinu.

Koštunjavo – Vino sa izrazitim aromama koštunjavog voća (lešnik, badem, orah).

Kiselo – Koristi se kao opis vina koje ima oštar ukus, najčešće zbog sadržaja visokog nivoa kiselina.

Kompleksno/Harmonično/Elegantno/Uravnoteženo/Zaokruženo/Rafinisano – Kompletno vino bez dominantne karakteristike, sadrži dobre proporcije svih komponenata.

Korpulentno – Odnosi se na telo i strukturu. Često označava karakteristiku bogatog tela vina .

Kremasto – Komponenta koja se dobija tako što vino prolazi kroz malolaktičku fermentaciju.

Mekano – Vino koje sadrži male količine kiselina/tanina/alkohola.

Voćno – Obično uključuje prisustvo slatkog ukusa kakav može da se nađe u svežem grožđu.

Pikantno – Vino koje ima ukus na začine (biber, anis, karanfilić).

Ravno – Jednolično, dosadno. Obično se odnosi na malu količinu kiselina i zbog toga vinu nedostaje ukus i uzbudljivost.

Robusno – Označava energično i vitalno vino.

Sveže – Vino ima živahan, voćni, hrskavi ukus.

Svilenkasto – označava konzistentnost, koristi se za opis boljih vina.

Jako/moćno – koristi se za opis mladih, crvenih vina sa visokim procentom alkohola i tanina.

Sortno – vino koje nosi karakter sorte, tj. ima istovetan ukus koji proizlazi iz optimalno zrelog grožđa.

Srdačno – izraz kojim se opisuje puno vino koje budi osećaj toplote i gostoljubivosti.

Struktura – ukupan ukus vina, obično nosi dopunske modifikatore, poput: dobro struktuirano, stabilna struktura i slično. Označava odnos između komponenti koje kreiraju telo vina i njegov intenzitet (alkohol, kiseline i tanini).

Grubo – označava visoku kiselost i sadržaj tanina koji prouzrokuju sušenje usta. Korisno za identifikaciju mladih vina pogodnih za starenje.

Telo – efekat koji se oseća u ustima, a proizlazi iz kombinacije alkohola, glicerina i šećera u vinu. Vino sa punim telom ispunjava usta, tako što “težinu” vina osetite na jeziku. U suprotnom vino je “tanko” ili sa “laganim telom”.

Trpko – vino koje ima gorak ukus.

Finiš/Završnica/Završni ukus –ukus koji ostaje u ustima nakon što progutate vino.

Cvetno – vino u kom dominiraju cvetne arome.

Citrusno – vino koje ima arome na citrusno voće (grejpfrut, limun, narandža, i sl.).

Čisto – vino bez neželjenih aroma i ukusa.